0 C
Belgrade
17. 01. 2022.

Join the conference here

  • Građani – vlasnici

Zakonski okvir medija civilnog sektora u Srbiji

Za čitanje

Zoran Dmitrović (Radioaparat): Najveći izazov je da ostanemo ono što jesmo

Predstavljanje više tipova zajednice unutar jedne onlajn platforme kroz umetnički, autorski i kritički osvrt na pojave oko nas nalazi...

Aktivizam i novinarstvo – uređivanje medijskog sadržaja i saradnja na lokalu

Pravovremeno, objektivno i istinito izveštavanje koje odgovara na osnovna novinarska pitanja, ali i na istraživačka pitanja (zašto se nešto...

Maja Leđenac: Nezavisni mediji ključ opstanka mogu naći u svojoj zajednici

Sredinom juna, u organizaciji nemačke medijske kuće Dojče Vele (DW) održana je konferencija pod nazivom Global Media Forum. U...

Izvor: Dinko A. Gruhonjić, “Mediji civilnog društva kao alternativa medijskom mejnstrimu

Prema definiciji organizacije UNESCO, mediji zajednice su kao osnovnu karakteristiku imaju “odgovornost prema zajednicama kojima služe”. Zbog svoje nezavisne uređivačke strukture i organizacije koja podstiče participaciju i pluralizam, mediji zajednice nastaju i opstaju, čak i uprkos restriktivnim modelim regulacije. Zbog digitalne revolucija koja omogućava da svako sa internet konekcijom može da postuje vesti, deli objave i pozove na učešće u lokalnoj akciji, mediji zajednice imaju platformu koja pruža glas civilnom sektoru. U Srbiji situacija nije drugačija. Mediji zajednice su najprisutniji upravo na internetu.

Jedna od polaznih karakteristika medija zajednice, uslovljena genezom ovih organizacija, jeste da mediji u zajednici nastaju kroz učešće publike u stvaranju sadržaja, kao i u samom finansiranju rada ovih medija. Mediji zajednice predstavljaju adekvatan odgovor na rastuću potrebu za senzacionalizmom i negovanjem clickbait kulture, uspon “žute štampe”, lažne (fake news) vesti i polu-istine, autocenzuru i loš položaja novinara i medijskih radnika. Haotično stanje na tržištu, uprkos medijskoj reformi koja traje skoro dve decenije, uslovljeno je donekle i činjenicom da model medija civilnog sektora nije zaživeo u velikoj meri. Zbog svoje socio-političke uloge, mediji civilnog društva predstavljaju jednu od najvažnijih alternativa mejnstrim medijima.

Istraživački mediji u zemlji koji analitičkim tekstovima istražuju društvenu svakodnevicu imaju istu polazišnu osnovu. Ovi mediji su neprofitni, sa finansijskim modelom koji se zasniva na projektnom finansiranju i donacijama i crowdfunding kampanjama građana. Za razliku od nacionalnih i komercijalnih medija, istraživački mediji imaju drugačiju agendu, posvećenu javnom interesu u sferi informisanja. U svetlu takvog pristupa, ovi mediji doprinose jednom od ključnih procesa demokratizacije društva, ali i očuvanju vrednosti novinarstva kao profesije.

Zakon o elektronskim medijima

Kao jedini pravni akt u Srbiji koji pominje medije civilnog društva u Srbiji izdvaja se Zakon o elektronskim medijima. U članu 72. ovog zakona stoji da se medijske usluge civilnog sektora “sektora pružaju se radi zadovoljavanja specifičnih interesa pojedinih društvenih grupa (nacionalne manjine, omladina, stari, osobe sa invaliditetom itd.) i organizacija građana, a ne radi sticanja dobiti”. Dalje, zakon navodi ko sve može da bude medij civilnog sektora, konkretno, medij civilnog sektora “može biti udruženje, zadužbina, fondacija, crkva i verska zajednica”.

Same odredbe zakona tiču se i geografskog polja delovanja ovih medija, odnosno opsega do kojih se medijska usluga civilnih organizacija može pružati, pa se tako u Zakon o elektronskim medijima navodi da medij civilnog sektora uslugu može “pružati u okviru lokalne odnosno regionalne zone pokrivanja”. Sam proces izdavanja dozvole ne zahteva plaćanje nikakve naknade, a sredstva koja su potrebna za stvaranje sadržaja, odnosno pružanja medijske usluge, regulisana zakonom, “mogu se obezbediti iz javnih sredstava namenjenih projektnom sufinansiranju, kao i iz donacija, priloga građana, sponzorstva i drugih izvora prihoda, u skladu sa posebnim zakonom.”

Ovo znači da su elektronski mediji civilnog sektora zakonski oslobođeni obaveze plaćanja naknade Regulatornom telu za elektronske medije (REM). Time zakon, donekle, privileguje medije koji nastaju kao treći oblik organizovanja – u odnosu, pre svega, na komercijalne medije. Kada je reč o povlasticama za finansiranje medija civilnog sektora, naknada organizacijama koje se bave zaštitom autorskih prava, (npr. SOKOJ-a ili OFPS/PI) je za 50% niža za medije civilnog sektora nego li za ostale elektronske medije. Ipak, obe organizacije predviđaju visoke naknade za veb, radio i TV, što može može da utiče na održivost i finansiranje onih medija zajednice koji svoj sadržaj žele da distribuiraju putem ovih kanala komunikacije.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Najnovije vesti

Zoran Dmitrović (Radioaparat): Najveći izazov je da ostanemo ono što jesmo

Predstavljanje više tipova zajednice unutar jedne onlajn platforme kroz umetnički, autorski i kritički osvrt na pojave oko nas nalazi...

Aktivizam i novinarstvo – uređivanje medijskog sadržaja i saradnja na lokalu

Pravovremeno, objektivno i istinito izveštavanje koje odgovara na osnovna novinarska pitanja, ali i na istraživačka pitanja (zašto se nešto dešava) predstavlja osnovu rada medijskih...

Maja Leđenac: Nezavisni mediji ključ opstanka mogu naći u svojoj zajednici

Sredinom juna, u organizaciji nemačke medijske kuće Dojče Vele (DW) održana je konferencija pod nazivom Global Media Forum. U okviru ovog interdisciplinarnog, medijskog događaja,...

Komunikacija u medijima: Pojam i značaj u demokratskim okvirima

Komunikacija, a samim tim i medijski, politički i ini oblici artikulisanja ideja imaju uporište u stvarnosti koja (re)definiše šta ona predstavlja. Uporište određenja komunikacije...

Lokalni i mediji zajednice tokom pandemije: Tehnološki odgovor i izazovi u Latinskoj Americi i Africi

Pandemija koronavirusa oslabila je lokalne i medije zajednice u trenutku kad je njihovo izveštavanje bilo od najveće važnosti. Ipak, mnogi su izazove pretvorili u...

Slični tekstovi