0 C
Belgrade
4. 07. 2022.

Join the conference here

  • Onlajn mediji
  • Lokalni mediji
  • Građani – vlasnici

O radiju i radiofonskom stvaralaštvu: Mediji zajednice

Za čitanje

Zoran Dmitrović (Radioaparat): Najveći izazov je da ostanemo ono što jesmo

Predstavljanje više tipova zajednice unutar jedne onlajn platforme kroz umetnički, autorski i kritički osvrt na pojave oko nas nalazi...

Aktivizam i novinarstvo – uređivanje medijskog sadržaja i saradnja na lokalu

Pravovremeno, objektivno i istinito izveštavanje koje odgovara na osnovna novinarska pitanja, ali i na istraživačka pitanja (zašto se nešto...

Maja Leđenac: Nezavisni mediji ključ opstanka mogu naći u svojoj zajednici

Sredinom juna, u organizaciji nemačke medijske kuće Dojče Vele (DW) održana je konferencija pod nazivom Global Media Forum. U...

Izvor: Radio Beograd 2 – “Nevidljivi ljudi

Početkom aprila, projekat Mediji zajednice – Community Media Platform predstavili smo u radijskoj emisiji “Nevidljivi ljudi”, autora Ranka Stojilovića, koja se emituje na talasima Radio Beograda 2. Akcenat emisije bio je na trećem modelu radio-stanica, kao antiteži komercijalnim i radio-stanicama javnog sektora. U nastavku prenosimo transkript razgovora. Uživajte!

Ranko: U zakonskoj regulativi naše zemlje izdvaja se trijada modela radio-stanica. Radio javnog servisa, komercijalne radio stanice i radio civilnog sektora, koji je predodređen kao dobra platforma za medije zajednice – Community Media (Community Radio).

Šta su, zapravo, mediji zajednice?

Aleksa: Mediji zajednici predstavljaju alternativu prvim dvema modelima – javnom servisu i komercijalnom radio servisu. Kod komercijalnih radio stanica, neretko se gube funkcije informisanja i edukacije.

Kao drugačiji pristup, mediji zajednice predstavljaju organizacije čiji program prave članovi zajednice, definisane geografski (četvrt, region ili varoš) ili interesno. Mediji zajednice predstavljaju mesto na kom članovi zajednice stvaraju sadržaj za druge članove zajednice.

Ranko: Koncept medija zajednice postoji ne samo u radju, već i u drugim elektronskim, ali i u štampanim medijima.

Kakva je istorija medija zajednice?

Aleksa: Štampana izdanja imaju najbogatiju istoriju, jer su pre globalizacije zajednice organizovale na manjem prostoru. Kada je u pitanju savremena istorija, prvi mediji zajednice osnivaju se dvadesetih godina prošlog veka u Americi.

Taj pokret dobija na snazi posle Drugog svetskog rata, posebno u revolucionarnim društvima, koja su mediji zajednice koristila kao mesto za širenje uticaja i ideja, osvajanjem medijskog prostora. Mediji zajednice su u takvom okruženju zajednici pružala vesti i informacije koja su se razlikovala od mejnstrim medijskog sadržaja.

Ranko: Svaki medij, pa i državni, može da bude prostor za plasiranje određene ideologije. Upravo tu zbunjujuću ideološku konotacije je radio obilato koristio između dva rata, i u tome bio izuzetno uspešan.

Zašto je radio dobar medij u korpusu medija zajednice? Da li zbog toga što je jeftiniji od drugih medija ili je njegov uticaj u zajednici veći?

Aleksa: Odgovor se krije u spoju te dve odlike. Pre svega, potrebno je manje resursa da se pokreće Community Radio Station nego televizija sa istom tematikom. Sa druge strane, radio kao medij zajednice ima važnu informativnu funkciju koja je stanovništvu na određenom prostoru, ili interesnoj grupi, od izuzetnog značaja. Na primer, u Južnoj Africi postoji razuđena mreža radio-stanica. Na tom prostoru, civilni sektor je u post-aparthejd eri bio preplavljen radio-stanicama i medijima zajednice kao platformama za osvajanje sloboda.

Veza između članova zajednice i širih društvenih grupa (neprivilegovanog stanovništva) dovela je do većeg stepena informisanosti i pojačane borbe za prava. Radio je stanovništvu pružio glas, u čemu leži simbolička funkcija radija kao glasovnog medija.

Danas, mediji zajednice neguju političku funkciju i omogućavaju učešće u dijalogu grupama koje nemaju svoj glas (npr. obespravljeni radnici). Mediji zajednice pružaju prostor za pravovremeno, objektivno i nepristrasno informisanje, pre svega o stvarima za koje grupe koje ih osnivaju nemaju pravu sliku iz drugih medija.

Organizaciona struktura ovih medija je horizontalna, gde svako od članova medija zajednice ima glas. Uređivačka politika zasnovana je na participatornom definisanju ciljeva kroz dijalog i učešće svih članova. A kao glavni cilj organizovanja medija zajednice ističe se pravovremeno i tačno informisanje, uprkos “fake news” ideologiji koja narasta. Kroz ovaj grassroot pokret, mediji zajednice stvaraju osećaj pripadnosti platformi na kojoj građani mogu da diskutuju i menjaju društvo, pa čak i da dopru do donosioca odluka na višem, nacionalnom nivou.

Transistor radio receiver on wood table in home interior.

Ranko: Radio civilnog sektora, prema slovu Zakona o elektronskim medijima, nema mogućnost ostvarivanja komercijalne dobiti. Iako počivaju na volonterskom entuzijazmu, produkcija programa zahteva ulaganje sredstava.

Kako se mediji zajednice finansiraju?

Aleksa: Volonterski rad je ogroman deo funkcionisanja medija zajednice. Bez novinara-aktivista i njihovog entuzijazma, ne bi bilo ni medija zajednice. Kada je u pitanju način finansiranja medija zajednice, ono se, pre svega bazira na donacijama i članarinama. Svaki član zajednice, zainteresovana osoba koja želi da uloži u razvoj zajednice, svojim ulaganjem stvara finansijski osnov za rad ovih organizacija. U zavisnosti od organizovanja rada medija i uređivačke strukture, ulagači (osobe koje doniraju na godišnjem i/ili mesečnom nivou) mogu da imaju i dodatna prava ili da nose određenu funkciju unutar organizacije.

Medijski sadržaj koji se proizvodi unutar medija zajednice mora da bude kvalitetan. Zato je finansijski aspekt važan deo priče, jer profesionalni novinari ne mogu da počivaju samo na entuzijazmu. Kvalitetan rad mora podstiče spremnost građana da za istraživačke tekstove, edukativne emisije ili uzbudljive priloge plate i postanu deo medija zajednice.
Postoji ogroman prostor za napredak medija zajednice. Ipak, volja je neosporna jer ljudi žele da saznaju više, a postoje i novinari koji žele da se bave lokalnim pitanjima, odnosno pitanjima zajednice. Saradnja svih uključenih strana dovešće do pojave novih medija zajednice i obogatiti medijsko nebo Srbije kvalitetnijim sadržajem.

Najnovije vesti

Zoran Dmitrović (Radioaparat): Najveći izazov je da ostanemo ono što jesmo

Predstavljanje više tipova zajednice unutar jedne onlajn platforme kroz umetnički, autorski i kritički osvrt na pojave oko nas nalazi...

Aktivizam i novinarstvo – uređivanje medijskog sadržaja i saradnja na lokalu

Pravovremeno, objektivno i istinito izveštavanje koje odgovara na osnovna novinarska pitanja, ali i na istraživačka pitanja (zašto se nešto dešava) predstavlja osnovu rada medijskih...

Maja Leđenac: Nezavisni mediji ključ opstanka mogu naći u svojoj zajednici

Sredinom juna, u organizaciji nemačke medijske kuće Dojče Vele (DW) održana je konferencija pod nazivom Global Media Forum. U okviru ovog interdisciplinarnog, medijskog događaja,...

Komunikacija u medijima: Pojam i značaj u demokratskim okvirima

Komunikacija, a samim tim i medijski, politički i ini oblici artikulisanja ideja imaju uporište u stvarnosti koja (re)definiše šta ona predstavlja. Uporište određenja komunikacije...

Lokalni i mediji zajednice tokom pandemije: Tehnološki odgovor i izazovi u Latinskoj Americi i Africi

Pandemija koronavirusa oslabila je lokalne i medije zajednice u trenutku kad je njihovo izveštavanje bilo od najveće važnosti. Ipak, mnogi su izazove pretvorili u...

Slični tekstovi