0 C
Belgrade
17. 01. 2022.

Join the conference here

  • Onlajn mediji
  • Lokalni mediji
  • Građani – vlasnici

Između dve (medijske) vatre: Mediji zajednice kao treći model postojanja

Za čitanje

Zoran Dmitrović (Radioaparat): Najveći izazov je da ostanemo ono što jesmo

Predstavljanje više tipova zajednice unutar jedne onlajn platforme kroz umetnički, autorski i kritički osvrt na pojave oko nas nalazi...

Aktivizam i novinarstvo – uređivanje medijskog sadržaja i saradnja na lokalu

Pravovremeno, objektivno i istinito izveštavanje koje odgovara na osnovna novinarska pitanja, ali i na istraživačka pitanja (zašto se nešto...

Maja Leđenac: Nezavisni mediji ključ opstanka mogu naći u svojoj zajednici

Sredinom juna, u organizaciji nemačke medijske kuće Dojče Vele (DW) održana je konferencija pod nazivom Global Media Forum. U...

Dijadna podela na medije javnog servisa i komercijalne medije u privatnom vlasništvu čini osnov za postojanje različitih modela poslovanja i funkcionisanja medija. Ipak, dualitet medija po pitanju vlasničke strukture, načina finansiranja i uredničke politike “narušava” treća osa medijskog koordinatnog sistema.

Na toj trećoj osi postoje, organizuju se i razvijaju se mediji zajednice. S obzirom na to da ova trodelna podela ima jasne graničnike i distinktivna svojstva, važno je napomenuti da svaki od pristupa ima svojih prednosti i mana, ali da su mediji zajednice, odnosno mediji civilnog sektora, posebno u našoj zemlji, za sada bez pravog zakonodavnog okvira.

Ovo može da se objasni novitetom koji mediji zajednice predstavljaju na ovim prostorima (u našoj zemlji, pre svega), jer osim religijskih zajednica, ne postoji veliki broj medija zajednice u našoj zemlji, ali upravo u “sivoj zoni” postoji šansa za većim razvojem ove medijske grane i načina organizovanja medija.

Mediji zajednice – Spona javnog i privatnog kroz civilni sektor

Mediji zajednice, u odnosu na medije javnog sektora i komercijalne medije, predstavljaju spoj ova dva modela. Ali ne linearan, već u velikoj meri fluidan spoj ova dva pola medijskog organizovanja i funkcionisanja. Mediji zajednice čine spoj privatnog i poslovnog. Privatno se odnosi na vreme novinara-aktivista, volontera, medijskih radnika i ostalih pripadnika zajednice uloženo u stvaranje i rad medija zajednice. Ipak, privatno se odnosi i na sredstva za finansiranje medija zajednice. Jer, mediji zajednice nastaju horizontalno, pa tako njihov nastanka prati i finansijska struktura.

Bilo da su u pitanju donacije, članarine ili slični oblici finansiranja medija zajednice, ove medijske zadruge i akcionarsko-aktivistička društva zahtevaju ulaganje vremena, truda, ali i novca. Zato je deo koji se tiče privatnog prilagođen i usmeren ka drugim ciljevima, u odnosu na komercijalne medije koji na prvo mesto stavljaju profit.

Sa druge strane, javno u delu koji se tiče sličnosti (i razlika) sa medijima javnog sektora, odnosno medija koji od strane države dobijaju frekvenciju i sredstva za emitovanje, odnosi se na javni, svima dostupni i benevolentni karakter medija zajednice. Ipak, javno nadilazi državnu regulaciju, već se tiče i javnog učešća u stvaranju sadržaja, od strane članova za samu zajednice. Javno se, dalje, odnosi i samu srž medija zajednice – medija koji u prvi plan stavljaju glas “malog čoveka” i javnosti pružaju uvid u stvari koje su od značaja za postojanje i funkcionisanje jedne zajednice.

Takođe, javno u karakterizaciji medija zajednice ima i za cilj da ukaže na razlog osnivanja ovih medija. Interesna grupa, nastala lokalno, na nekom geografskom prostoru, ili skupina koja nadilazi meridijane i ostale odrednice iz geografskog atlasa, stvara medijsku organizaciju onda kad oseti da ima šta da kaže. U tom trenutku, kad pojam javnog postaje zaista javan i široko dostupan, mediji zajednice ostvaruju svoj inicijalni zalet – istinito, pravovremeno i objektivno informisanje.

Pored spoja javnog i privatnog, mediji zajednice se, za razliku od ostala dva tipa medijskog organizovanja razliku i zbog svog civilnog karaktera. Mediji civilnog sektora, kako neki nazivaju medije zajednice, označavaju organizacije koje, poput nevladinih, funkcionišu kao spona između, sa jedne strane, donosioca odluka na državnom (nacionalnom) nivou i, sa druge, donosioca odluka iz korporacija i privatnog sektora.

Takva spona ima dijalektičku funkciju na medijskom nebu, uzima najbolje od ova modela, primenjuje održive načine poslovanja i daje glas obespravljenima. Zato je prostor za rast, razvoj i napredak medija zajednice ogroman. Bilo da je u pitanju radio, blog ili televizija, mediji zajednice predstavljaju pravu (i jedinu?) alternativu postojećem medijskom obrascu sa dvojcem (javni servis i komercijalni mediji) bez kormilara.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Najnovije vesti

Zoran Dmitrović (Radioaparat): Najveći izazov je da ostanemo ono što jesmo

Predstavljanje više tipova zajednice unutar jedne onlajn platforme kroz umetnički, autorski i kritički osvrt na pojave oko nas nalazi...

Aktivizam i novinarstvo – uređivanje medijskog sadržaja i saradnja na lokalu

Pravovremeno, objektivno i istinito izveštavanje koje odgovara na osnovna novinarska pitanja, ali i na istraživačka pitanja (zašto se nešto dešava) predstavlja osnovu rada medijskih...

Maja Leđenac: Nezavisni mediji ključ opstanka mogu naći u svojoj zajednici

Sredinom juna, u organizaciji nemačke medijske kuće Dojče Vele (DW) održana je konferencija pod nazivom Global Media Forum. U okviru ovog interdisciplinarnog, medijskog događaja,...

Komunikacija u medijima: Pojam i značaj u demokratskim okvirima

Komunikacija, a samim tim i medijski, politički i ini oblici artikulisanja ideja imaju uporište u stvarnosti koja (re)definiše šta ona predstavlja. Uporište određenja komunikacije...

Lokalni i mediji zajednice tokom pandemije: Tehnološki odgovor i izazovi u Latinskoj Americi i Africi

Pandemija koronavirusa oslabila je lokalne i medije zajednice u trenutku kad je njihovo izveštavanje bilo od najveće važnosti. Ipak, mnogi su izazove pretvorili u...

Slični tekstovi